Šta je građansko novinarstvo i možemo li svi da budemo reporteri? Kako proveriti da li je informacija tačna? Koliko je twitter puzdan i legitiman izvor informacija? Kako rešiti šum u komunikaciji? O ovim temama za videorad.rs govori dugogodišnja novinarka Aristea Stakić.
Film “12:08 istočno od Bukurešta”, reditelja i scenariste Kornelijua Porumboiua, proizveden je 2006. godine i pripada filmovima novog rumunskog talasa. Reč je o komediji/drami, kako su ga žanrovski svrstali na IMDB-u, ali bih ja rekla da je reč i o satiri. Reditelj Porumboiu, pokušava da “osvetli” događaje iz relativno bliske istorije svoje zemlje, smeštajući radnju u grad Vasluij na istoku Rumunije, koji je ujedno i njegov rodni grad, a isto tako i provincija.
“Bilo jednom u Anadoliji” iz 2011. godine šesti je Čejlanov film, koji je svetsku premijeru imao iste godine u Kanu i za njega je ovaj turski reditelj dobio Veliku nagradu žirija festivala. Nuri Čejlan, osim što je reditelj ovog filma, on je i ko-scenarista sa još dvojicom pisaca. A sama priča proizvod je ličnog iskustva jednog od njih.
Bez dobre priče nema dobrog filma. To znaju svaki scenarista i reditelj. Često je najbolje ako je jedan čovek kompletni autor. Tako je bilo u slučaju ostvarenja Marka Kojića „Abattoir:Čekaonica” . On je napisao, i sam režirao dvedesetominutni igrani film. Sve se dešava u svojevrsnoj čekaonici. Jedan po jedan čovek zamiču, a prethodno pojedu svoga prethodnika. Preživi samo jedan, koji je drugačiji od ostalih. Da li je to ljudska zasluga, sudbina ili praroditeljski greh, za “Videorad” objašnjava autor.
Mladi novosadski reditelj, Vanja Hovan, dosanjao je svoj prvi filmski san. Na nedavno završenom 46. FESTU-u igrao je i njegov dugometražni prvenac „Grande Punto“. Film nastao sa mnogo ljubavi, odricanja, uz veliku pomoć prijatelje i svih učesnika, počinje da živi svoj festivalski život. Posle beogradske, usledila je i novosadska premijera. O „Grande Puntu“, ali i planovima za dalje razgovarali smo sa rediteljem.
